Debeli almanah, koji može da se takmiči sa Larusovom enciklopedijom u pare po uticaju na mlade dečije umove prošlog doba. Klincima je nekada (i mlađim naraštajima kojima su roditelji ili baka i deka sačuvali možda neki primerak) donosio puno radosti, jer je bio krcat stripovima kao što su Mandrak, Mika MIš (tako smo tada prevodili Miki Mausa), Fleš Gordon, Mačak Feliks, puno drugih koje sam zaboravila, i još mnogo kratkih stripova od domaćih autora.
Ova preteča Mikijevog Zabavnika (Bog da mu dušu prosti!) je takođe bio krcat i pesmama, poučnim pričicama, igrama kojima možeš da se zabavljaš napolju sa drugarima, nekih zagonetki, rebusa i misterija za decu. Čitao se od korice do korice.
Oduševljenje sa kojim su ga deca, a i stariji prihvatili, bilo je čudesno, a opet, on je danas samo još jedna od onih stvari koje su nekad bile a sad se samo pripoveda o njima.
U lokalnoj biblioteci sam nabasala na jedan očuvani primerak, i fascinirano sam ga čitala dok ga nisam celog pročitala.
Dete u čoveku jednostavno ne miruje kada ga imaš u rukama!
On je arhefakta neke davne prošlosti koja meni miriše na bosonoge derane koje igraju fudbal krpenjačom od jutra do sutra, i neko bezbrižno detinjstvo milionima kilometara udaljenom od onoga što zovemo DANAS.
