Žeton za klađenje u ljudi koji silom prilika mnogo vremena provode zajedno.
Mislim, nikom ovde pare ne smrde, bože ne daj, osobito ako su evropski apoeni u pitanju, nego što jednostavno nisu za amatersko klađenje osim s ljudima koje vidiš jednom pa nikad i samo onda kad si siguran da dobijaš, jedini način da na kraju budeš u plusu. Međutim, kad su bližnji u pitanju, nema tu klađenja samo kad ti oćeš, to se ne odbija, tako da prosti zakon verovatnoće nalaže da ćete obojica na kraju da budete na nuli, istina, ne na negativnoj kao ona dva pandura što su pojeli govno ali ne ni na pozitivnoj.
Zato, bližnji se klade u čokoladu, pivo il šta god im je srcu drago, jeste da dobijenim parama možeš sebi da kupiš šta oćeš, međutim slabo da bi ti to uradio kad uvek imaš nešto pametnije na šta ćeš da ih arčiš. A, da se ne lažemo, čokolada je lepa stvar, pojačava libido, popravlja raspoloženje i leči traume iz detinjstva, ko ne jede maximus est asinus, kako kaže moto duvanske industrije.
- Aj u šta ćemo da će ono krme Čučko da se izvuče iz ovog sranja s poplavama bez i packe?
- Ma puši kurac, kakva je to opklada jebote kad znamo obojica da mu stidna dlaka neće faliti, ne da Vulva svoje pašče.
- A jebo ga ti, jesam onda pristao da idem na Atletiko? Jesam, iako sam znao da gube, nemoj da si sisa.
- Dobro jebem te u usta alava, al ovako ćemo: standardno dobiješ milku ako se zakonski izvuče, međutim ako ga neki naprsli obrenovčanin navata i raspori od učkura do grla bjela u roku od godinu dana, ti meni dođeš tristaća.
- Opa, troduplo ili ništa, dogovoreno, jel nojzet?
- Naravski, dok iščačkam lešnik iza zuba presedne mi čokolada.
