Trenutak koji se najčešće dešava u američkim lejm komedijama, mada ume da se desi i u životu, samo sa manje smešnim posledicama nego na filmu.
Odlikuje ga to da baš tada pričaš nešto najgore moguće svom sagovorniku koji je jedan običan mutavko i nije te upozorio na opasnost koja dolazi s leđa. Ponekad te ne upozori zbog straha, ponekad zbog iznenadne pojave osobe koja ne bi trebalo da čuje to što pričaš, a ponekad to ne uradi namerno, da bi ti najeb'o k'o žuti.
- Brate šta ti je? Što si nervozan?
- Ma već dva sata pokušavam da dobijem nekog operatera u jebenom kol centru i samo čujem glas od one fukse raspale što nabraja koje sve funkcije imaš pritiskom na neki broj. Kako mi ona ide na kurac. Nabio bi je na ražanj i okretao je lagano sat vremena da se muči. Okrenem Telenor, ona. Okrenem za ADSL, ona. Zovem jebeni 95, opet se javi isti glas. Odlepio sam više. Naćiću je jednom i prerezaću joj grkljan. Šta je brate? Što si se ukipio tako?
- Pa to je keva od Neše Kostolomca.
- Dobro i?
- Ne zovu ga kostolomac bez razloga.
- OK. Nema veze, nije me čuo pa da me gledaš tako unezvereno.
- Moram da idem matori. Doneću ti pomorandže u sredu recimo, kada budu posete.
