Moralnost je kod nas spoljna, i postoji samo strah od kazne i društvene osude. Mnogi bi radili sve i svašta, kao da nemaju neku unutrašnju istancu. Čovek nešto ne treba da uradi, ne zato što se plaši osude, već zato što treba da štiti sebe. Ono što je najtragičnije, je da mi Srbiju, pogotovo Beograd promovišemo preko nekakve Sodome i Gomore. Pijani stranci koji ovde mogu za tričavih 10e sve da dobiju. Da nađu dečka, devojku, svingere, "galantnu gospodu", koze, krave... Sex, droga, samo rock 'n' roll je prognan. Čak se i pedofilija uvodi na mala vrata kroz ta pedofilna tačmičenja "male zvezde, lice godine"... U Holandiji se već pomera ta starosna granica tj "šta se smatra pedofilijom". Da li mi stvarno želimo, kao zemlja, kao nacija i kao ljudi, da naša sloboda pređe tu granicu, i da od sebe napravimo Sodomu i Gomoru i kažemo "Super, razvili smo turističku granu"
Apostol Pavle :
"Sve mi je dozvoljeno, ali nije mi sve na koristi"
