Savršen izgovor za nešto što nas potpuno slama, ne prija nam i to svi vide. Bez uvijanja, što bi rek'o naš narod.
-Miliceee...
-Ženska glavo, petstoti put ti govorim... ne zovi me tim ženskim imenima, dobijam svrab u donjem delu od toga...
-A slatko mi da te tako zovem...
-Da se ne zajebavamo... šta ti treba?
-Kartica... i ključ od kola...
-Neću da pitam za šta... dolaze tvoji, je l' tako?
-Daaaa... pa, idem nešto da nakupujem da nam spremim večeru...
-Mhm... da rezimiramo... svratićeš u neki restoran da me oderu kao prošli put? Pošto sam za ovih godinu dana skapirao da ti jedino znaš da uključiš fritezu za pomfrit...
-Pa, da... otvorio se jedan sjajan ovde kod nas u komšiluku, a nisu ni skupi...
-Naravno... ne jebu tebe ovi iz banke, jebu mene, sve kul...
-I ako može još jedna mala molbica? Da se obriješ i ošišaš... Hoćeš li moći sve to?
-Naravno... kad je moj deda mogao da prihvati da mu unuk neće služiti vojsku, mogu i ja da živim sa tim...
-Znala sam da ću te promeniti. Ti si moje srce i ja te obožavam...
-Jebe mi se tačno...
