Drugi naziv za nečije koske - leš iliti lešinu, tj. raspadnuto truplo što su mu razne bubuljaške i crvi pojeli iznutrice. Međutim, nisu svačije koske mošti! Da bi ti leš bio nazivan moštima kad umreš, neophodno je da budeš neki kurac, recimo kralj. Ili kraljev sin. Ili neko ko im se na vreme uvukao u rčma. E, onda kad umreš, stičeš privilegiju da niko ne sme da kaže da si se usmrdeo od raspadanja, već kažu da lučiš miro (miro je inače majstorska igra reči - šatrovački od Romi, jer Romi po difoltu smrde, a miro je suprotno od Romi, dakle - miriše).
- Šta rade, bre, ovi ljudi?
- Pripremaju mošti svetog Vasilija ostroškog za litiju.
- Haha! Koja nekrofilija, jebote!
- Sram te bilo! Prekrsti se odma'! I kaži ''Bože mi oprosti!''
- Oću, puca mi tuki. Nego, reci mi, a što to rade?
- Presvlače mu svete mošti. Njegove mošti imaju čudotvornu moć. Ljudi koji mu poljube naprsni krst osete božanstven miomiris...
- Ne seri da ljube leš! Čovek prima seksualne nadražaje i posthumno, jebote! Čuj, miomiris... On je verovatno bio od onih ljudi što su srali karanfile.
- Kako te nije sramota!
- Što, je l' nije bogougodno? Tako ću i ja. Kad postanem neko i nešto, ima da rezervišem sebi pravo na mošti.
Skraćenica za: Možeš ti!
Jako razdrndan oldtajmer jaaako starog dede, koji se i dalje nosi mišlju da je ravnopravan učesnik u saobraćaju.
- Divi čiču što me zagradijo ovim truleksom! 'Alo, deko, miči te raspale mošti odatle da ti ne napunim bulju Pjaćotijem sad! Ščuo?!......Ne čuje ovaj ništa, aj' Ćimi da ga odguramo...
Muda u najžešćoj fazi zagorelosti.
- Sine, verovatno znaš da će ti uskoro 28-mi rođendan, a ti i dalje Sandru nisi preboleo...
- Šta s tim?
- Sredio ti tata neko opušteno upoznavanje. Fina je cura, iz Timočke krajine, ona to radi da ne bi svoje opteretila troškovima.
- Tata, pobogu...
- 'Ajde, nemoj da me zajebavaš. Svuda sam se ponosio tobom kao čovekom koji će moju lozu nastaviti, a ti se tu sramotiš. Ostale ti mošti u gaćama. Da nisi moj, ne bi me bilo briga, ovako moja je obaveza da napravim opet čoveka od tebe.
