Motiv biljaka u domaćim pesmama
Драматичност, еуфоричност, бес - шта год треба. За свако осећање нађе се одговарајућа биљка, без које песма не би имала смисао. Било да те је оставила седамнаеста жена у року од три недеље, или имаш слабије оправдање што се данима купаш у литрима ракије или јефтиног пива и не радиш ништа са животом, или ниси женско вид'о још од оне што си побегао кад ти је саопштила да јој касни, то једноставно без одговарајуће биљке не би имало ту тежину! Каква би то жалопојка била без цвећа, кад чак ни рекламе за улошке не пролазе без њега?
*Испод палме на обали мора, растају се двоје у сузама... Већ је зора почела да руди, она плаче он је ножем јури... Овај, нежно љуби.* Ето, какво би сећање овај млади пар на дане, поготово ноћи, имао да није било палме? Не тог Палме побогу!
*Кад дођу тешки дани кад оду сви јарани, кад замиришу јорговани...*
Оставили вас ортаци на цедилу, касни ти плата већ три месеца? Добро, да је ово земља Србија то већ знаш, али ниси осетио мирис јоргована? С тобом нешто не штима...
*Поломићу чаше од кристала, почупаћу бокоре од лала...* И она бреза што шапће јаблану у првој строфи! Ето, шта је живот, да се Мирослав Илић и даље осећа у души као јебач то је сасвим јасно из последње строфе, међутим, да ли би се због ове песме поломиле силне чаше, да није ових величанствених биљака! И ко, још бар једном није добио жељу да почупа бокоре од лала?! Нисте? Стварно?
*Уљез, уљез ми се увук'о у цвеће, лепо му је да изађе неће.* Венди ипак најбоље разуме...
