Pored ljubavnih jada i žalosti za izgubljenom ljubavlju uz besmisleno opijanje,ovo je jedan od učestalijih motiva koje mozemo sresti u popularnim muzičkim numerama i prosto nema tog muzičkog izvođača,vokalnog soliste,estradnog umetnika koji se nije bar jednom dotakao Starog Cige,njegovog orkestra i njihovog uticaja na život kafanskog boema.Stari Ciga spada u grupu kafansko-uličnih samoukih svirača,obično je violinista ,trubač ili harmonikaš,virtuoz je na svom instrumentu,jednom rečju-majstor svog zanata.
Kao star i izmoren muzičar koga je zivot šibao,Stari Ciga je uglavnom na izmaku snage: " Umoran je stari Cigo ,znam njegove muke,svirao bi al gudalo ispada iz ruke ! " Kao takav,on je suočen sa problemima egzistencijalne prirode ,društveno marginalizovan : " Stari Cigan bolno jeca sam ,napušten od svih,violina guši njegov bol..."
Ali neprestanim svirkanjem on pošteno zaradjuje svoj hleb: " Evo banke Cigane moj,Cigane moj sviraj mi ti ! " ,i naravno,uz određeni novčani stimulans uvek je velikog srca i spreman da mušteriji ispuni svaku želju: " Spas mi donose Cigani,oni imaju dušu za svakog od nas...Oni me pitaju šta da sviraju!!! " Ciga uvek svira srcem i dušom i njegova muzika je jača od bensedina i leči i najteže bolesti: " Cigani tiho svirajte,dušu mi moju jadnu smirite... " i tu su da svojom pesmom pruže utehu: " Ciganine ,ti što sviraš i što moju dušu diraš...
Kad god ih u kafani nema ,lokalni bekrija oseća njihovo odsustvo,i momentalno pada u očaj: " Ej Cigani gde ste,odavno vas tražim ? " ,i čim bi ih opet ugledao,sreći ne bi bilo kraja: "...ovamo Cigani ,zauzmite mesto !!! " Nakon toga kreće bekrijanje do jutra: " Dajte vina hoću lom ,dajte Cigane za sto! "
" Cigane majstore,Cigane ne daj se ! Ti ne znaš šta je tuga ,ti ne znaš šta je bol..."
