Isprebijati ga k'o tuđeg u tolikoj meri da će se doce zapitati hoće li biti dovoljno gipsa i zavoja kako bi se sanirale sve telesne povrede. I teške, i lake, i srednje. Uvoštiti od batina taman da mu se i unučići oslobode vojske.
- Torima, došao sam čim sam čuo, šta se desilo bre?
- Šta nije! Imali smo tekmu sinoć, ja dao dva gola i jednom asistirao. Kad se završilo, na putu do svačionice čujem ja povike nekih ljombera da će me prebiti k'o konja. Uh...
- 'Ajde odmori se, polako. Je l' možeš da nastaviš?
- Krenem ja kući, kad na onoj prvoj raskrsnici od stadiona sačekaju mene trojica, jedan drži klešta, drugi okastu trinaesticu, a treći neku poluosovinu. Čim sam ih video odma' mi se premotao život, setio sam se "Lego" kockica, plavog Bemiksa, pasulja koji je spremala moja pokojna baba Zorica...
- I šta je onda bilo?
- Onda su krenuli da me biju, nije se znalo ko gde udara, posle pet minuta se pojavila i devojka od jednog i ispostavilo se da je to moja školska iz osnovne koju smo 'vatali za sise, a ja uvek bio glavni akter pa su mi naplatili i za nju. Posle svega toga jedan je hteo da zagrizem trotoar, al' sva sreća pa su se pojavili panduri.
- Strašno brate. Baš su te dobro mumifikovali, izgledaš k'o Ramzes drugi.
