Oni stvorovi koji od predmeta koji bi trebao da bude opuštajući naprave bauk. Sebe porede sa doktorima nauke fizičke hemije,a isto tako cene i svoj predmet. Imaju razne bespotrebne zahteve kojima žele da potvrde važnost svog predmeta. Omiljen hobi im je vređanje dece koja ne mogu da izvedu sve njihove zahteve,a ne zaostaju ni u kvarenju proseka potencijalnim genijima. Njihov čas više liči na pripremu za Olimpijske igre,a ni oni sami ne umeju da izvedu i pokažu sve što traže. Strašniji od matematičara,istoričara i nastavnika stranih jezika,a sve iz čiste ljubomore prema pametnijim kolegama čiji će predmet deci nekad i zatrebati u životu,za razliku od koluta u napred iz raskoračnog stava.
Nastavnik: Zašto ulaziš u čizmama u salu ako ne radiš? Kako smeš da gaziš svojim čizmama ovaj sveti hram? Upisaću te!
Učenik(u sebi naravno): Ma neću više nikad ni da dođem na ovaj nazovi čas.N: Kako ne znaš da se prevrneš unazad na gredi? To može svako.
U: Ne znam jer mi niste objasnili i demonstrirali.
N: Ma to mora odmah da se zna! Čim se rodiš! Ali ajde pokazaću vam danas!
Posle pola sata iznose nastavnika na nosilima jer je polomio svaku koščicu u telu pokušavajući da uradi vežbu.N: Da li ti smeš na matematici da pričaš? E,pa ne smeš ni na fizičkom!
