Retoričko pitanje koje služi kao prva linija samoodbrane ukoliko nam neko ukaže na grešku koju smo počinili, a nismo ni bili svesni koliko je glupa i trivijalna, zbog koje nas je sad stid pogledati se u ogledalo. Za korak dalje od "ne, nije to što misliš", pozivajući se na svoj intelekt, koji je u takvim situacijama pod velikim znakom pitanja.
-Je li ti, barabo jedna, kako te nije sramota sinoć u diskoteci da muvaš Tinu pred celim mojim društvom?!
-Da je muvam? Za koga me smatraš, ne misliš valjda da sam toliko glup da to radim kad imam tebe?? (uhh, al' sam bio pijan kao letva, ko beše Tina od one dve ribe? Ona sisata ili ona u dopičnjaku, hm?)
-Hoćeš da kažeš da nije bilo ništa sinoć?
-Ma naravno da nije, srećo! Znaš me valjda!
-Eh, u pravu si, zli ljudi pričaju svašta koliko vidim.. (ma polomiću ti obe ruke skote pokvareni čujem li još koju takvu glupost!)
