Žena kuva ručak i žena pere suđe. Obrnuto nije normalno.
Da se odmah razumjemo - prije nego li na me dignu hajku džender centri, zagovornici i zagovornice polne ravnopravnosti i drugi jebivjetri, reći ću vam da sam izreku iz naslova prvi put čuo iz usta moje pokojne babe. Njoj je jednostavno bilo ispod časti da joj se tamo neko muško mješa u kućne poslove, a ne k'o ove današnje - samo da im je da zauzdaju neku budalu, a one da dignu noge. A, ti, onako muževno dodaješ trunčicu origana i mrvicu muškatnog oraščića pazeći da te čorba koja vri ne isprska po novoj rozoj kecelji. Fuj!
Čak i ako si kuvar po profesiji, ako te na stolu, po povratku s posla, ne čeka taze skuvan suljpa, ne bi bilo zgoreg da pogledaš malo južno i provjeriš je li sve na svom mjestu. Da nešto, ne daj Bože, ne nedostaje.
- I, mama, kakav je bio ručak?
- U životu nisam jela bolju gibanicu! Pa, ćero, nikad nisi bila neka kuvarica, otkud sad ovo?
- Nisam to ja spremala već Mihajlo!
- Kukuuu - pere li on to suđe u kuhinji ili mi se čini? Otjeraj ti to od sudopera, nek ne tuta po sudima s mudi...
- AAAAAAA!!!
- Šta je, Mihajlo, sunce moje?
- P-PAUK!!!
- Sa' će tvoja Ceca da ga izbaci napolje, samo se ti smiri, ljubavi. E, tako. Izvini, mama, Mihajlo ima strah od pauka. Šta si ono rekla malopre?
- Ništa. Nek nastavi da pere.
