Poslednji stadijum razvoja : neodlučnosti, razmaženosti ili perfekcionizma kod žene, potmuli dubinski nagon koji čeka ekstremnu situaciju da ispliva na površinu i okonča tvoj, njen ili oba života. Garantujem da je ubio odredjeni broj ljudi u brodolomu Titanika.
Grad, svakodnevica:
- Ana..U sedamdeset četvrtoj radnji smo od jutros, još ništa nisi kupila a ne planiram..
- E..Znala sam da treba da idem sama. Ovu roze ili ovu žutu?
- Ne znam..Peti put ne znam, nećeš žutu, sto puta sam ti rekao da mi je lepša. Ma lepa si mi I u roze i u žutoj, uzmi bilo koju. Uostalom, zar nismo došli da kupiš papuče?
- Uff..Ajmo na kafu, pa ću da se vratim kad razmislim. Možda i vidimo nešto usput.
- Dobro, evo slobodan sto..
- Ne čekaj, nećemo tu. Ajmo tamo, udobnije su stolice.
- A..
- Čekaj, ajmo za onaj sto. Da sam uzela hladan ili topao nes? A popila sam u stvari već kafu.
- Joj.
- Znala sam..Šta sad kukaš?
- ...
- Ili da ipak uzmem nes..Hmm..Koliko li ima kalorija.........
Titanik, prvo i poslednje putovanje:
- Draga! Evo dece, bili su u potpalublju, jedva sam ih našao!
- A čamac!? Jao teško nama..
- Ne brini - našao sam jedan preko nekog oficira, podmitićemo ga posle.
- Ono..ONO!? Pa nećemo alda u onu skučotinu?
- Ulazi, nemamo vremena!
- E tako mi aristokratskog porekla i titule, ne dolazi u obzir. Deco! Polazite, naći ćemo neki pristojniji! Džejmse, tako si nesposoban!.......
Voda nadire, brod puca na pola. Jauci i jadikovke, ljudi se dave i smrzavaju, morski psi se goste, leševi žena, muškaraca, nejači i kućnih ljubimaca plutaju na sve strane. Drugi dan nakon brodoloma, Džejms i žena plutaju na komadu stilskog klavira, deca su odavno podlegla. Nailazi brod u nameri da spasi nastradale..
- Edna! Brod je tu, brzo plivajmo ka njemu!
- Jao, spašeni smo, hvala Nebesima..Čekaj..Je l ono francuska zastava?
- Ma koga briga..
- Ne dolazi u obzir! Francuska gamad da spašava koga - MENE? Ah ne, to nisam zaslužila, ne ne..Džejms hvata improvizovano veslo, i šalje dragu na dno okeana.
