Izraz kojim želimo da opišemo:
a) Našu neopisivu muku, budući da ne znamo gde ćemo na prelo.
b) Bilo koju drugu muku koja se može meriti sa ovom, priznaćete, golemom mukom koju drugi ne razume, budući da se ne nalazi na našem mestu.
a)
- " Krajišnici, gde ćemo na prelo? "
- " Odgovoriti na to pitanje bi bio sofizam, zemaro. "
- " Istina, zemaro, ali barem izbegavamo zamke modus ponensa. "
- " Zaista, zemaro, sve je bolje od modus ponensa. Mogli bismo čak zapasti u zamke stoicizma, a svi znamo kako to ide. "
- " Istina, istina. Eh, to večno pitanje, taj aksiom, taj ideal! Ne znaš ti kako je to kada ne znaš gde ćeš na prelo, surovi svete! "
b)
Vladimir: " Pi,mislim se da li da idem kod ribe ili na koncert. "
Vlastimir: " Pa, š'a ja znam...Ko svira? "
Vladimir: " Preldžije. "
Vlastimir: " Au, komplikovano, zemaro. "
Vladimir: " Ne znaš ti kako je to kada ne znaš gde ćeš na prelo. "
Vlastimir: " Vastinu. "
