Ultimativna pretnja. Ona kojom se završava rasprava. Ona koja ne ostavlja drugoj strani prostor za bilo šta drugo, osim za spuštanje pogleda i prećutno klimanje glavom. Ona koja gaguje.
- Šta opet radiš na tom kompjuteru, koje pičke materine?! Jesi skupio lišće?
- Pišem seminarski, tata, evo još malo, pa ću da u'vatim grabulje.
- Da, da, uvek ti tako... Samo da uradim ovo, samo da uradim ono... Jebaću ti mater, ako lišće ostane nepokupljeno!
- Neće, tata, samo još da...
- Nemoj da bude da nisam rek'o!- Ćomi, š'a je s onim parama koje mi duguješ?! Kol'ko, bre, da te čekam, a?!
- Evo, brate, čekam tiket da mi prođe, igr'o sam neku siguricu, nema šanse da omane.
- Slušaj, pare do srede, il' će bejzbolka da te omane po kolenima!
- Ma, nemaš frke, brate, sve je...
- Nemoj da bude da nisam rek'o!- Milutine, što je kupatilo neoribano? Znaš da moji treba da dođu svakog momenta? Šta si radio kad si došao s posla, majke ti?!
- Draga, bukvalno sam ušao ispred tebe u kuću. Šef me duže zadržao, pa upadoh u gužvu u saobraćaju. Evo sa' ću, samo da se presvučem i stavim kecelju.
- Mogao bi to brže malo, da ti se ne desi da opet spavaš u svinjcu!
- Evo, srce, evo, samo...
- Nemoj da bude da nisam rekla!
