Pod balkonom, jedna varvarska, raščupana glava pade na pesak koji požudno upi buket krvi. Ubrzo za njom pade još jedna, i još jedna...Padaše kao grozdovi. Vrelina dana polako je splasnula i sunce, otežalo i nisko, rasu izdužene senke kula i čempresa po zemlji. Prenut umorom koji ga naglo preplavi Tiberius, otrgnut iz obamrlosti - nalik na sprud što za oseke lagano izranja na površinu vode - ožive, postade svestan vremena i tela što ukočeno počivaše naslonjeno na ogradu, i otupeo i zgadjen rutinom smrti, napusti balkon i nestade za zavesom, u polutami. Ispod, dok su ga vukli, obezglavljeno telo ostavljalo je za sobom tri brazde od kojih jedna beše krvava. Vojnici poravnaše peščano dvorište na čijoj površini dogorevaše poslednje barice večernje svetlosti. Veče donese nešto svežine ali zemlja, isušena večitim letom, jedva da oseti ikakvo olakšanje.
Kasnije, u postelji, Tiberius pokuša da izvede račun - sedamnaest godina...Koliko li je smrti morao videti za sve ovo vreme, smrti nepravičnih i pravičnih, smrti žena, dece, dobrih konja i ljudi? Koliko li je krvi neprijatelja carstva upio pesak što vreo i ravnodušan počiva pod njegovim nogama? I može li toj žedji ikada biti kraja? Oboren dužinom dana i mislima, dok je tonuo u san, primeti nekoliko zvezda gde čine neobičan i tajanstven simbol na nebu. Mir pade na svet.
U pola noći medjutim, obraze stražara dotakoše prvi nagoveštaji ćudljivog vetra sa severa. Krenulo je neosetno; na mah, noć postade čudovišno tiha i dah pustinje nanese nekoliko sićušnih leptira iz udaljene oaze. Ubrzo nebo ostade bez zvezda i, nalik na granitni, neprobojni zid, šapat se pretvori u peščanu oluju.
Ujutro, dok su robinje istresale čaršave i tapiserije i čistile podrume od naslaga peska, izvedoše prvog osudjenika na smrt. Odrubljena glava tupo pade na tle; gore, oslonjen o mermernu ogradu balkona, izmučen umorom i nasiljem pošasti Tiberije posmatraše fontanu i bazen što ih pustinjska prašina pretvori u kaljuge. Divne crvenperke i kineski mulani počivaše podavljeni. Sasvim neprimetno i gotovo bez šuma, pade još jedna glava, mrlja krvi lagano je iščezavala na glatkoj, nezainteresovanoj površini. Tiberije bi zgadjen svim tim peskom. Jednom - pomisli - kad sve ovo prodje, narediću da se preko dvorišta navuče zemlja i posadi trava. Tako će biti bolje.
