Pao si. Pao si k'o dinar u odnosu na evro, ali kao da ti to nije bilo dovoljno, srozao si se još niže, niže nego što je Žil Vern mogao zamisliti. Nastavio si da produbljuješ tunel svoje propasti, da toneš u govna koja si sam israo. Padao si čak i kad niko to od tebe nije očekivao, sve dublje i dublje, do iznenaćujuće velikih dubina za koje niko nije ni verovao da postoje. Pri svakom novom ronjenju u propast, svi su mislili da si dotakao dno dna. Ali ne, grešili su, nisu znali koliko duboko si sposoban da kopaš. Ni sada niko nije siguran da li je degradacija tvoje ličnosti dostigla poslednji nivo ili spremaš još neko neprijatno iznenađenje...
- Jel si video Šoneta skorije?
- Jesam, što? Čujem našla mu keva kašiku u fioci, znači radi vena malo...
- Ih, pa to se odavno zna, nego priča se da je zaradio trišu kad je bio do kupleraja, si čuo za to?
- Auuuu, znači počeo i javne kuće da obilazi, sve gore od goreg, polako nestaje onaj naš stari Šone, svakog dana sve više tone i propada...
- Jes' vala, niko ne zna dno njegove provalije.
