Retorička karakteristika bivših konzumatora nikotinskih štapića koji smernim rečima i likom Majke Tereze pokušavaju da izmene fetiško opredeljenje svojih bivših saboraca. U njihovim dinamičnim politiziranjima nazire se osećaj dobroćudne superiornosti zbog toga što su izabrali da ne budu srećni, već zdravi, jer je strašno bitno imati svest o tome da je rak pluća jedina bolest na svetu, te ako ukinu mogućnost dobijanja iste, astralno će se projektovati u bogolika bića.
Stoga redovno, u svakoj pušačkoj zoni, odlučuju da pokrenu svoje propovedanje glasom aktiviste za zaštitu kengura i Aboridžina od masakra poplava kada vide nekog ugnjetavača pluća i nemača zdravlja o tome koliko je „pušenje štetno“. Ma koliko odbijani bili, oni kao tragični junaci uporno istrajavaju u soljenju pameti, jer „pokazali su karakter“, „okanili su se ružne navike“, iako su se do juče tresli k'o Muhamed Ali posle dva sata bez katranskog fiksa...
Situacija 1:
Ispušena lula: „Daj, šta mi duvaš taj otrov u lice, bre...?!“
Po pakle Drine: „Ne seri, juče si uz'o poslednju pljugu, a danas mi već kenjariš... Plivaj...“Situacija 2:
Ispušena lula: „Jesi li svestan da ćeš, ako tako nastaviš, definitivno dobiti rak pluća?!“
Po pakle Drine: „Jesi li ti svestan da ću ja najverovatnije umreti od obrušavanja rudnika u kojem radim pre nego što me pluća prikolju?!“Situacija 3:
Ispušena lula: „Vidi, sad si preš'o na ove jače... Pa ti nisi normalan!
Po pakle Drine: „Hm?“, (izduvavanje dima u lice Ispušene lule)
Ispušena lula: „Znaš li da su istraživanja pokazala da godišnje u svetu...?“
Po pakle Drine: „ŠUPIČKU MATERINU!!!“
