Rendomli upoznaš likušu koja ti parira u smislu da slušate iste stvari,konta tvoje šale,pravi dobru sarmu,okej, možda ni ne znaš kako to radi u krevetu i da li uopšte smotava sarme ali shvataš poentu da je likuša super kul. Ali tebe drugi problem muči nije to zato što ona ima koju kilu viška (šta koju, brate tonu) niti što je krezubava,već što si tu gde jesi da polažeš ispite,duvaš,izlaziš,jebeš tu i tamo ništa za stalno,dobiješ diplomicu i doneseš ćaletu i kevi, u najboljem slučaju. Ili kreneš faks napustiš jer si skapirao da od faksa nema ništa da će firmica sa ortacima bolje ići (naravno roditeljima uBosni javiš da polažeš ispite sve po pe esu itd.) prosto uživaš u tom stilu života, i onda ti se pojavi ovo. Hteo bi da ispadneš fin,da ne povrediš njena mala osećanja (ma koja osećanja ko da je tebe neko pitao kako ti je bilo kada te ona prepička u srednjoj ostavila zbog Steve mesara) pa joj lepo kažeš "Ti si super devojka ali ja nisam spreman za super devojku".
Okrenuvši joj leđa sa mišlju da možda ipak dobro puši jer ima takvu nekakvu vilicu,osetiš jak bol u leđima probudiš se u urgentnom, da jbg nisi znao da oće i da bije.
"E ćao, ja sam...."
"Slušaj mala nisam ja za tebe ti za mene jesi, suprotno ne. Ščula!"
"Pa okej samo sam htela da vas pitam za pomoć deci iz Dečijeg sela..."
"Ma na evo vam novci, se nosite i vi i sve u ...."
