Eh, te žene. Čudna sorta. Taman kada pomisliš da ne može čudnije, iznenadi te tip žene - nisi isti kao pre. To je onaj tip što prvo vidi grubog, neobrijanog, sa pivom u ruci, alfa mužjaka okruženog svojom ekipom u kog se momentalno zaljubi. Već u svojim mislima pravi sliku venčanja, kako će im deca izgledati..., ma ceo svoj život sa njim. Zaljubljena tako do ušiju padne u njegov zagrljaj i uživa što sada nju čvrsto steže kao flašu malopre. Prija joj apsolutno sve. Prija joj njegovo društvo, prija joj njegova divlja brada, prija joj njegova opuštenost..., a onda odjednom, ceo svet se menja iz korena.
Prvo joj smeta ta brada i opuštenost, traži da se sredi malo, onda joj smeta što pije i počne da ga tera da im mućka cedevitu i na kraju naravno, njegovo društvo postaje u njenim očima krdo bizona koje se urotilo protiv njih i na svaki način pokušava da ih rastavi.
Jednog jutra se probudi i vidi ispred sebe svog dragog koji više nije zategnut (jer teretana oduzima vreme koje je predviđeno za njihove šetnje) u roze bade mantilu i patofnama sa motivima delfina (koje je ona kupila njemu za rođendan) kako drži u rukama poslužavnik sa doručkom i ručno ceđenom pomorandžom. Gleda svoje delo, gleda kako je od jednog alfe, napravila omegu, kako je od vođe krda, napravila papučara svetske klase. Razočarano i zgađeno ustaje iz kreveta, pakuje se pred njim i pre izlaska iz stana pogleda ga u oči i kaže : ''Nisi isti kao pre'', i zalupi vrata za sobom.
Sutradan odlazi u potragu za novim plenom i tako u krug.
