Ono što imamo običaj da kažemo nekome ko se nakačio u naš vidokrug i jedina misija mu je da tu ostane, ne pomjera se i ometa nam svaki budući pogled ka nečemu interesantnom, za razliku od njegovog stražnjeg dijela.
(utakmica, kamera snima, neka ženska se naguzila ispred)
- (čo'ek ispred TV-a) Pa ćero, đe si pošla s tol'kom guz'com? Gle ove, stala i ne pomjera se! Pa krmačo, nisi providna, sklanjaj se, joj, evo gola, sklanjaj seeeeeeee!---------------------------------------------------
(profesor piše po tabli)
- Profesore, imam za vas jedno pitanje?
- Recite, mladi gospodine.
- Jeste li čitali Harija Potera?
- Zapravo, da.. Smatram da..
- Dobro, dobro. Vjerujete li u sve natprirodne pojave iz te knjige?
- Kakvo je to pitanje, naravno da ne.
- Ni u nevidljivi plašt?
- Moj Bože, ne!
- Hm, ne znam onda, jedino objašnjenje mi je bilo da ste umislili da ste nabavili nevidljivi ogrtač, pa nam tako omogućavate da prepisujemo to što pišete..
- Izvinite, šta ste rekli?
- NISTE PROVIDNI!
