Ti mi nešto pričaš?! Ja sam za tebe televizor u boji rođače! Obično je propraćena prvo klimanjem glave sa blagim osmehom, dok mu u sebi nabrajaš sve po spisku, jer znaš da laže kao ker, ili se možda ni ne razume u ono što priča, samo džabe mrsi muda...Uglavnom, odnosi se na sve one što glume baju u kraju, a nisu...nisu ni mačku šutnuli s praga.
Mare, uživeo se u priču: I on reč, ja reč, malo gurkanja, ovo ono, krenemo mi da se bijemo, kad pola kafane na jednoj, pola kafane na drugoj strani! Oni mučenici uzeli katanaćo taktiku, onaj jedan me gađao i šurikenom mamu mu, još me seva glavudža!
Žare: Ma da, znam ljudi mi pričali, bio si pravi Misirac!
Mare: To ti kažem, mlatili smo se kako je ko koga stigao, dok ne ulete murija mamu im, a i njega sam jednog roknuo, morao sam, šutnuo me na podu, kad sam se bio isklizao!
Žare: Ma koga lažeš čkopi dnaje bre više?! Pobegao si bre čim si vid'o frku, a zbog tebe se i tukli ljudi, što si marnuo ribu onog hemičara, a on još bio sa ortacima, likovi bre jutros izašli kako ko, neko iz buvare, neko iz Banjice. Murš bre, nisi šutno mačku s praga, ti mi nešto pričaš!
