Pripadnik najmisterioznije vrste ljudi. Dok drugi trče i rkaju po ceo dan umirući i skapavajući ne bi li zaradili koji dinar, on je uvek odmoran i svež. Poslednji leže u krevet i kao takav ustaje.
Može se primetiti na svim značajnijim događajima bilo lokalnim ili vaseljenskim te izaziva kod samoproklamovanih pametnjakovića sumnju da je špijun. Uredno svakog prvog odlazi do svoje renomirane banke, rukuje se sa svim većim mudima; iako sam nije neko mudo naizgled, ispija čašu tek načetog kurca-palca iz sedamnaestog veka i izlazi glorifikovan kao po ulasku ali sada veoma ugojenog džepa, u očima ljudi, ekstremno utovljenog.
Zvanično nedefinisan, glasovima lokalne zajednice proglašen je vanserijskim dilerom što kod istih izaziva strah i ne dozvoljava im ni da privire u njegov život kako bi se uverili u svoje pretpostavke. Očekivano, kod odraslih poprište je mržnje delimično uzrokovane zavišću a kod mladih je idol jer ništa ne radi a pun je para. Sve pomenuto, neiscrpan je izvor mnogih legendi koje obhrljuju sredinu ovog misterioznog i nemog lika.
Radoznali dečak: Čiko, čime se vi bavite? (okolna masa je utrnula strahujući, nemo gledajući i istovremeno mireći se sa sudbinom jednog mladog života)
Čiko koji ne radi a pun para: Sinko, ja sam lekar. (masa u sebi: da, kako da ne, a mi smo Čak Norisi!)
RD: A kako to da sada ne radite, kad svi ostali rade? (ostali kroz zube: šta ti se razvezao jezik idiote, sad ti se jebala familija)
ČKNRAPP: Pa ja radim u trećoj smeni...
