Prosto-proširena rečenica koju izgovaramo kad nam neko nešto daruje (obavezno propraćena monologom:"O, da, trebali ste. I šta si bre stis'o kesu, mogao si malo više da se otvoriš") Ova rečenica je zapisana u informativnom RNK svakog Srbina i potiče od našeg dalekog, zajedničkog pretka baka Darinke I Licemerne. Kako je dobila ime Darinka nikome nije jasno, jer nije ništa u životu dala ikome osim govneta poljskom klozetu. Ironija njenog imena ne nalazi tu kraj jer je daleko poznatija po tome kako joj oči cakle kad joj neko nešto ponudi pa makar to bio sudski poziv. E ta Darinka je prvo iskonsko licemerje koje se urotilo u svima nama i i dalje živi kroz naše pokušaje učtivosti.
Stric gastarbajter: Evo sinko, uzmi sebi čokoladu. (pruža 100€)
Učtivo čeljade: Jao čiko, zaista nisi trebao. (uprkos medenim i nesebičnim rečima koje je izrekao, ruka sama polazi za čarobnom, zelenom devizom)
Stric gastarbajter: Dobro ako ti ne treba, razumeću te. (vraća 100€ u svoj, već prepun novčanik)
-Učtivo čeljade trči do svoje majke, plačnih očiju i nesrećnog pogleda da je upita šta nije dobro uradio.
