Slušaj sine/ćero...
Da pojednostavimo stvari maksimalno: ne može, nemam.
Pa šta vi mislite bre, majke vam ga šantrljive, da ja pare kupim na ulici, pa da ne znam šta ću sa njima? Ne, ja rmbačim k'o crnac za tu muku koju vi rasipate po kojekakvim birtijama. Ako vam pare trebaju, nađite posao, molim lepo, a jok, sprcali po dvajes godina u dupe, dupe u farmerke, pa ćale daj mi 50 dinara.
U suštini...
- E ćale, idem sutra sa ona dva mamlaza na neki roštilj.
- Lepo.
- Ono, idemo kod ortaka jednog na selo.
- Lepo, lepo.
- Biće i neke ribe.
- Super.
- Ono, malo je dalje, ali je lepo mesto, pored rečice neke, voda čista, ono, baš je lepo.
- Verujem.
- Ćale?
- Da?
- Pa daj neku kintu, majku mu...
- Taj film od danas više ne'š gledat'. Zvao sam kuma, čeka te mesto na stovarištu ako ti trebaju pare, ja nemam.
- Kako bre nemaš kad je juče bio prvi?
- To znaš, a gde je 15-i, za to te zabole? Nit' ih serem, nit' ih berem sinko, a ti više nisi u onoj zaštićenoj kategoriji koju moram da izdržavam, prema tome, prtina čkode.
