Rečenica koju je većina majki izgovorila barem stotinjak puta u odbrani svog sina. A ako je jedinac puta 10 na taj broj. Najtužnije je da one iskreno, kao i sve keve, veruju u to dok mi sinovi, konji, obilno koristimo to poverenje. Ali takve stvari nekako nikad ne funkcionišu sa ćerkama. Ćerka uvek dobije po pičici od keve ako napravi sranje. Uvek je tu ta suprotnost i ukrštanje mamini sinovi/tatine ćerke. Možda je drkavi Frojd stvarno nabasao na nešto ispod svih tih perverznih aluzija ali nije mogao normalno to da formuliše od visoke procentualne prisutnosti opijuma u krvi.
(real life primjer)
- Gdje mi je dijete? Šta mi je sa djeteta? Milane! Mišo!
- Smirite se gospođo. Sjedite tu na stolicu. Malo se hladi dečko u drugoj sobi.
- Molim vas ko Boga gospodine, nemojte ga tući. Oca je izgubio u ratu. Nije mu lako.
- I od tuge je za života nakupio toliko krivičnih prijava od čije bi se gomile postideo i ceo "glumački" sastav dokumentarca "Vidimo se u čitulji".
- Nije on ...
- Nije on? Pa ko je? Jesam li ja?
- Znate, njega su nagovorili. On je dobar ali je naivan i upao je u to društvo sada pa se malo pravi mangup da ga prihvate.
- Dve razbijene glave ...
- Joj.
- Polupan frižider pun pića ...
- Kuku!
- Čak 5 polomljenih stolica ...
- Ju ju ju Milane u grob ćeš me poslati!
- Baš je zapeo da se uklopi vaš Milan.
- Nije on gospodine, molim vas, druge vi gonite. Ove što su ga nagovorili.
