Nešto što bih ja savršeno lepo prespavao, da nije bilo ćaleta i keve da me izvuku iz kreveta "zbog sigurnosti". I to tek pošto se isti završio.
(01:56, ja već u dubokom blaženom snu, sanjam nov telefon i komjuter koje ću da dobijem za sveti nikad. U tom trenutku u sobu upada ćale.)
Ćale: Alo bre, ustaj, sklanjaj se! Zemljotres!
Ja (još uvek u polusnu): Da nisi ti opet pio onu komšijinu brlju?
Ćale: More da ti dam ja tebi brlju po nosu! Dolazi ovamo kod vrata i stoj!Ja se predajem, odlazim tamo i kao poslednji debil stojim pola sata, dok ne uspem da dobijem dozvolu za povratak u krevet. Od zemljotresa ni traga ni glasa - bar što se mene tiče...
