Leto. Komarac. Zuji ti oko uha, a samo što si legao u krevet. Ne bi ustao ni da ti se piša, a kamo li da ga juriš novinama po sobi. Praviš mu zamku tako što ćeš, kada zujanje bude bilo najjače, odalamiti sebe po obrazu I na taj način ubiti zlotvora. ZzzzzZZZZZ ! PAF! Zabolelo te je. Setio si se detinjstva I ćaletove ćuške. Ne osećaš zujanje više. Zadovoljan si. Pretpostavljaš da su delovi komarca rasuti po tvom obrazu. Baš te briga, umićeš se ujutru. Nakon par minuta opet zujanje. Nisi ga ubio. Opet ista taktika. PAF!...PAF!...PAF! Iznerviran si. Išamarao si sebe pošteno, možda si ga ubio, možda nisi. Briga te. Obraz ti bridi. Osećaš zujanje ali ne od komarca. Uspavao si samoga sebe.
