Rođen u normalnoj radničkoj porodici. Majka ga oblači standardno, uči ga normalnim osnovnim vrednostima. U obdaništu sluša vaspitačicu i ne hvata malu Maju za kikice nego je ljubi u obraz. U osnovnoj školi ne pika fudbal flašom sa ortacima na odmoru nego sedi i čeka da počne novi čas. U višim razredima ne fata drugarice za dupe, ne beži sa časova i dalje se ponaša normalno. U srednjoj je i dalje normalan, ne jebe, na žurkama je neprimetan. Baš zato što je normalan i ne jebe, sredina uvek najebe. Ispod časti mu je da se pojebe sa nekom ružnijom od sebe ali zna da je niža liga za neke avion ribe. Zbog pritiska sredine u trećem srednje jebe neku gaborku ali i dalje je normalan. Jedini u srednjoj ne prolazi kroz neke rokerske, pankerske, hevi metal faze – on je normalan. Na faksu je neprimetan. Ne ide na žurke, ne pije ko stoka, daje sve u roku. Dobija normalan posao u kraju jer je vaspitan da ne diže reč na starije od sebe, a mogao je da bude direktor. Jebiga, normalac radi kao sekretar običan. Nalazi ženu njegovog kalibra, ima sasvim običan ,normalan, brak. Dvoje dece koje takođe vaspita da budu normalni – srednja klasa. Umire neprimetno kao i što je živeo. Njegov normalni život srednjaka nasleđuju njegova deca.
-Eee stari, ko je ovaj što jedini izgleda normalno na vašoj razrednoj slici ?
-Ma budala neka, nikad progovorio na času nije, pusti ga.
-Pederčina neka, m?
-Tako nekako.A bio je samo normalan - neprihvatljiv za današnje društvo.
