Jedna od najnebitnijih stvari u našem ranom periodu života koja kako odrastamo postaje vrlo bitna, da ne kažem mnogo bitna stvar.
Ekskurzija, peti razred:
- I, šta ćemo za ključ?
- Neću opet ja da ga nosim.
- Ko ti je kriv kad si najsporiji.
- I ja mislim da je pravedno da ko se poslednji spremi kad izađe neka i zaključa.
- Koji ste smarači, al' nema veze, vratiće vam se sve to jednog dana.
...
Letovanje, osam godina kasnije:
- Au, tebra koliko se ti sporo spremaš, nikad se nećeš ubrzati.
- Neka, idite vi, poneću ja ključ, navikao sam već.
- Ma opušteno, sačekaću te, taman da odem do WC-a još jednom.
- E da znaš, mogao bih i ja posle tebe.
- Daj bre, šta je sa vama, vi imate ribu, ostavite meni ključ, trebaće mi za večeras pa neka sutra nosi neko od vas dvojice.
- Aj neka ti bude.
