Zal za nikada vidjenim niti dozivljenim vremenom.
Petak vece. Vrtim se po sobi,cekam drustvo da stigne.
Sa kompa pici "Für Immer Punk" ...Neko lupa u vrata. Otvaram. Moj stric.
"Ej, sinko sta radis? Ja prolazio pa cuo sta slusas?"
Seda na kauc.
"Ovu pesmu nisam cuo 15 godina... Kakav je to hit bio.
Ne prave se vise takve stvari...Kad se samo setim '88. kad smo Pile, Bugi, tvoj otac i ja isli u Zagreb kod jednog naseg prijatelja, kad smo pijani isli ulicom i pevali ovo. Plakali smo i kleli se da se nikad necemo promeniti i da cemo vecno biti drugari.Eeee, druga su to vremena bila. Danas vidim sve nesto nenormalno,te diskoteke i ta muzika kompjuterska. Secam se u to vreme odemo na zurku,zapijemo se...vidim neku malu, i smisljam pricu kako da je sarmiram, a ono neko pusti onu stvar od Crvene Jabuke "To mi radi"...eh.
Ma,samo je bilo dovoljno da pridjes i da je zagrlis uz tu stvar...kako su samo padale na to."
Ja: "Sta da sarmiram kad ni svoje milsi ne cujem u diskoteci!?..I sad padaju al na novi motor, kola...sve otislo u kurac striko".
On:"Onda doso onaj jebeni rat, godine prosle, mi omatorismo... U Zagreb nisam otiso evo dva'es i nesto godina,a znas kolko sam imao drugara tamo. Pa i ove odavde Pileta, Bugija nisam vid'o odavno, nemam pojma gde su.
Dobro, idem ja. izvini malo sam ti dosadio,doslo mi nesto."
Ova me prica podsetila na to kad smo pre jedno pet godina drustvo iz osnovne i ja pijani pevali "Samocu" od KBO!-a i zaklinjali se...Od kad ih nisam video.
Samo, zasto sam dugo razmisljao o ovome, i zamisljao kako bi super bilo da sam se i ja rodio te '69,kad i moj striko....
