Superiorni argument u raspravi dva mlada pripadnika Al Kaide, kad čitaju crnu hroniku dok bleje u Čistilištu, ili već kakvom svom "životu posle smrti" i raspravljaju o tome čija je teroristička zaostavština nakon počinjenog masakra bolje medijski propraćena.
- Oh, Ahmede, i ti si ovde?
- Odvalio sam, brate moj! Efektno sam odradio posao.
- Je l'? Pa šta uradi?
- Pa evo, vidi u dnevnoj štampi… „bombaš samoubica eksplodirao na trgu“.
- I šta još?
- Piše da ima troje mrtvih i petnaest povređenih. Rusvaj, jebote!
- Ma nemaš ti pojma, uopšte nisi atraktivan. Samo dva reda u dnu strane.
- A ti si kao bolji?
- Aha, vid' sad ovo... (okreće sledeću stranu)
- Op, pa to je preko cele strane, Salime?
- Da, brate moj, ja kad eksplodiram to pršti. Pola hotela u Parizu sam razneo!
- Pa šta su još pisali?
- Ima moj psihološki profil, biografija, sve! Novinar je jasno ceo slučaj opisiv'o!
- Priznajem, pobediJo si.
- Ma otrsio sam! Kad mogu opet?
