Sve one sitnice i detalji koje mogu da vam preporuče članovi redakcije časopisa Joy, frigidna tetka iz Roštoka ili ovlašćeni distributer škarta za Balkan. Šta da obučete za doček i kako, koje piće da pijete i kako, koju osobu prvu da poljubite i kako i gde sve to da uradite. Jer jebemliga, kažu da vam taj doček može biti odrednica za celu godinu.
Poučen svim tim saznanjima dodješ kući, skineš radno odelo i okupaš se ferijem i domestosom jer si upravo izhablovo trista kvadrata parketa pa mirišeš na salon nameštaja. Pet minuta sakupljaš pa iz grla ispljuneš šlajmaru sačinjenu od lepka, laka i prve drine bez filtera koju si u životu popušio. Šukneš jedno deset jaja i plesnjavu krvavicu u tiganj, da se dobro zamastiš pre novogodišnjeg spektakla.
Obučeš najlepšu krpu koja ti se zapatila u ormanu kada te je bivša žena naterala da je kupiš jer će ti trebati. Evo treba ti, prva nošnja. Žurno i pun entuzijazma odeš u kafanu sa pevljku.
Popiješ pola kapiceta proizvodnje prve smene apatinske pivare i pojedeš jednu celu životinju. I jabuku iz usta joj pojedeš. Kablicu šopske i lavor ruske. Otmeš pevaljki mikrofon i izričeš "A tebe nema" od Zorice Brunclik. Zabodeš joj mikrofon medj' sise i ujedeš za guzicu. Povratiš po konobarici, obrišeš se rukavom pa izadješ napolje i uzmeš telefon...
-Šefe, SREĆNA NOVA GODINA! Mogu sutra da ne dodjem na pos'o?
-Nemoj da te zmija ujede pa da se ne nacrtaš u šes' na kamionu. STOKO PIJANA! Skinuću ti devedeset posto sa plate i jebati te u dupe. Kakva nova godina, kakvi bakrači. MR'Š!
