Mreža svetlećih raznobojnih sijaličica koje su napravljene da bi se pokvarile posle jedne radne noći treptanja. Kao i sve iz domaće kineske radinosti, ove sijalice predstavljaju ujedno i vrhunac maloprodajne istočnjačke masovne industrije, pored mobilnih telefona na preklapanje za decu i kučenceta koji skakuće i govori engleski. U ovim sijalicama su zadržana sva znanja iz elektronike i mašinstva kineskog radnika koji na baržama prekookenaskog broda spravljaju ove svetleće vragolije.
Zbog cene od 200 dinara se jedino i prodaju. Ali i to je previše za ovako naprednu tehnologiju. Radost i euforija nestaju sa lica već posle drugog uključivanja u šteker. Obavezno se nekoliko staklenca oko sijalica razbije prilikom kačenja na jelku. Žičice su toliko tanke da mogu da ih probodu i iglice četinara. Tu je i menjač svetlosnih efekata, koji obavezno ispada iz plastike, gubi kontakt, a neretko i elektrizira. Problemi nastaju. Kreću odšrafljanje menjača šrafcigerom, lepljenje selotejpom, lemljenje unakaženih žica...
Jednostavnije je otići do komšijske kineske radnje i kupiti novu mrežu ili nekupovati uopšte ova azijska haulicnogena svetla koja uzimaju pare iz novačnika. Kupovinom ovih malih svetlucajućih predmeta je potpuno isto kao i bacanje para. Nešto kao i kupovina mraka. Na kraju dođe na isto...
1: Dragi, skokni do Šuk Min Đia i kupi one sijalice za Novu godinu! Baš su slatke. Staviću ih na jelku u dvorištu, deca ima da odlepe!
2: Hoću!!Evo, pada mrak, tu sam za pet minuta. Sjajno će se uklopiti u zimski mrak. Nećeš ni primetiti razliku!
