Sredstvo za rešavanje, što bi rek'o premijer, manjih svađa među prijateljima u ovoj našoj maloj, ali idiotima bogatoj zemlji.
Nožekanja se razlikuje od klasičnog noža po tome što za razliku od ljudi koji potežu noževe po Amerikama i uopšte zapadu, kod nas i u istočnijim kulturama noževi poput skakvca, puzavca, leptira i tako slični neki, smatraju se običnim čačkalicama koje se koriste nakon pojedenog vrućeg praseta i sve dok se ne potegne neki nož čije je sečivo veličine dva skakvca, a debljine bejzbol palice, ne smatra se ni da si nešto ozbiljno potegao.
- Ej matori otkud ti? Zar niste trebali deset dana da budete tamo.
- Ma deportovali nas nazad.
- Ne seri, što?
- Pokačili se sa nekom ruljom Holanđana i izbilo ozbiljno sranje.
- Koliko ih je bilo?
- Dvadeset.
- Pa šta se desilo?
- Ma gledali oni neku utakmicu, a mi pratili Partizan na lajv skoru, jer nisi mogao da nađeš tekmu da gledaš nigde. Svuda, u svakom lokalu jebeni PSV ili Englezi. I tu daju neki papci gol PSV-u, mi iz zezanja kao aplaudirali i oni krenuli da se okupljaju da nas peglaju.
- Koji indijanci.
- Ma da bre. I tu jedan isuče neki skakavac, mi krenuli da mu se smejemo i izvuku Đole i Sale neke baklje, boktepita odakle im, ja izvuko neku sataru što sam ukrao prvi dan u kuhinji hotela, a Kiza neku nožekanju, solinger sečivo dvaes santima i juriš. Skakali Olandezi u more k'o besni, međutim došla murija i po'apsila nas, njih spasla i jebiga. Dobismo po pet godina zabrane za sve države Unije.
- E do kurca.
