Nepomičan izraz lica čoveka u vašem društvu. Šta god da mu kažete, on će odreagovati na isti način. Neće odreagovati. Faca od kamena. Pitanje je da li čak i trepće. U društvu vazda ćuti, ponekad se desi da nešto kaže, a kad kaže, efekat je tektonski. Tada se njegova reč poštuje do idolopoklonstva. Njegov argument prekida svaku raspravu. Nema dalje. Ima istu facu i kad prdne i kad svrši.
-Vidi onu kakva je, ccc! Gle šta je sisa, bogte!
-Na jednu legneš, drugom se pokriješ, i ujutro se pitaš gde ti je glava!
(nulta faca ćuti, ćuti, a onda iskusno progovara, ne menjajući izraz lica) –Vidjao sam bolje, jebav’o sam lošije.
-Šta? –Šta je rekao, nisam čuo? –Ni ja, a garant je provalio nešto epsko. –Šta si rekao?
....(nulta faca i nastavak ćutanja)....-Jesi čuo da se Panta juče u teretani istuširao Ferijem? Nestalo mu gela, kaže.
-Pa da, genije je verovatno mislio da će tako da smrša, šatro da skine mast.
-Ha, ha, da, a tim ne možeš ni sudove oprati.
-Ne lupaj, može.
-Ne može, pitaj kevu!
-Što si bolid toliki?!
(nulta faca) –Može.
-Ok, ok, dobro, može, rešeno, kraj priče, ako je on rekao da može, to je to onda...
Izraz lica koji generalno definišu boja kože i znoj prosečnog mrtvaca, lagano treperenje leve obrve i blago teleći pogled, a javlja se usled tolikog naliva emocija da jednostavno ne znaš kako da reaguješ.
1. devojka ti javlja da je bolesna a ti je posle pola sata vidiš ispred zgrade kako ulazi u taksi sa nepoznatim likom,
2. valensija primi gol kod kuće u 90+ minutu a ti igrao keca,
3. šutneš malim prstom u nogu od stola,
4. komp ti se zapuca dok rušiš sistem,...i tako dalje.
