Osećaj da su svi ljudi oko tebe suvišni, pa na sve načine pokušavaš da u korenu sasečeš svaki kontakt sa njima. Svi ti pogledi, glasovi, guranja u velikim naseljima umeju da dokurče u oscilacijama. Sasvim nebitni za tebe, utapaju se u pejzaž i nestaju lagano iz tvog vidokruga.
Crna, bezlična garderoba, jer je najneupadljivija, pa će i tudji pogledi biti svedeni na minimum. Naočare za Sunce, kako bi se izbegao kontak očima, jer jedan pogled govori više od hiljadu reči. U ušima su slušalice, kako bi se sva ta buka utopila u milozvučnost tvoje omiljene pesme.
Onda je dovoljno da, u repu autobusa, zatvoriš oči i da svi oni za tebe ne postoje, a da toga nisu ni svesni. To je trenutak kada ništa više, jednostavno, nije bitno.
-:boc: :boc: :boc: Izvini, mo'š d'otvoriš prozor?
-Izvini?
-Ej?
-Ehej?
-Njah... -.-
