Gledajući Insajder i Jugoslava Ćosića sa gostima iz sveta kriminalne politike i jednom vlasnicom preduzeća za izgradnju puteva, nisam osetio ni bes ni gađenje iako su predočeni podaci bili zapanjujući. Naime, na tenderu za izgradnju jedne deonice autoputa, posao je dobila firma, koja je za iste radove tražila dva miliona evra više nego firma gostujuće gospođe vlasnice. Šaleći se na tu temu i vrdajući odgovore, gospoda iz ministarstva, koje poklanja naše pare ko zna kome, su bila toliko šarmantna, da sam uhvatio sebe kako se vrlo lepo, ravnodušan prema lopovluku, zabavljam. Uzevši u obzir da je Bora Đorđević davno stavio znak jednakosti između ravnodušnosti i gluposti (baš te boli šta ti rade, ko te laže ko te krade), došao sam do zaključka da sam jedna obična gluperda i da nisam jedini, niti sam, očigledno, u manjini. Neko je rekao da je dno najbolja odskočna daska. Ako je to zaista tako, svest ovog naroda, a usput i moja, ima ogromnu šansu da se vine nebu pod oblake, pa da počnemo novi život kao normalni ljudi.O, kako je lepoo biti gluup!!
