То су оне приче које се одвијају на сахранама и вуку за собом повелику количину ироничности, жаљења и скривене среће. Актери оваквих догађаја најчешће су задужени за оплакивање покојника.
Кућа покојника, након сахране:
- Био добар човек. Сећам се онога, кад је оном оно урадио.
- Да, да. Беше добар. На леб да га мажеш!
- А што је малом Мићи оставио шталу у аманет, то ништа?
- Малом Мићи?! Дуловом??
- Да бре, рођеној ћерки не остави ништа, а њему тако!
- Страшно. Нема везе. Био добар човек.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
то је то. "о покојнику све најлепше". +
Ravnodušan prema plaču...
+
Dobra... Zamalo ti napisah nadimak, pa se setih da je kup :D