To su one priče koje se odvijaju na sahranama i vuku za sobom poveliku količinu ironičnosti, žaljenja i skrivene sreće. Akteri ovakvih događaja najčešće su zaduženi za oplakivanje pokojnika.
Kuća pokojnika, nakon sahrane:
- Bio dobar čovek. Sećam se onoga, kad je onom ono uradio.
- Da, da. Beše dobar. Na leb da ga mažeš!
- A što je malom Mići ostavio štalu u amanet, to ništa?
- Malom Mići?! Dulovom??
- Da bre, rođenoj ćerki ne ostavi ništa, a njemu tako!
- Strašno. Nema veze. Bio dobar čovek.
