Patnja ostavljenog mužjaka se uglavnom svodi na čežnju za izmaklim sisama i guzovima.
Ja to naravno razumem, neću ovde da glumim lažnog moralistu.
Imao sam i ja jednom nečije sise, uveče sam se uspavljivao uz njih, jutrima sam im to kompenzovao kuvanjem kafe, pisanjem slova na papiru ili kupovinom sitnih potrepština.
Takvo ponašanje se obično obije o glavu.
Recimo- idealizuješ te sise i onda dođe trenutak kad ti se one pokažu.
Shvatiš da si se socijalizovao uz k.
Sve se sruši, a ti proklinješ sebe zbog nezahvalnosti.
Tako da, u redu je, patim i ja za takvim stvarima iz prošlosti.
Ljudi smo, volimo da se trljamo, volimo meko pod prstima i normalno da nedostaje.
Ali, postoje i neke specifične faze u osećanju odsustva.
Setiš se nekih sitnih navika, tikova, setiš se neobičnog izgovaranja pojedinih kombinacija slova.
Setiš se obrva ...
To mene rastura.
Tkivo stari, atrofira, gubi vrednost pod tuđim prstima, i onda lakše podnostiš njegovo odsustvo.
Ali obrve, to su ti čuvari planeta.
Ono o čemu si maštao dok nije postalo telesno.
Tako i ja mislim na te divno grupisane dlake.
Gledao sam je u obrve, nisam imao hrabrosti da ponudim svoj pogled njenim očima.
Onda sam počeo da ih uhodim.
Uglavnom u snovima.
Pizda ne sme da izlaže lice ljudima.
Pričao sam sa njima o snegu, ili o nekim notama ...
Maštao o promenjenom sebi.
O biću koje ima put ali ne i trajanje.
Bilo je lepo, veruj mi.
Lepo je kad se postidiš pred nekim.
Pred nečijim obrvama.
Kad znaš da bi se raspao od jednog pokreta tih divnih malih stanovnika lica.
I da ništa ne bi ostalo od tebe ... Od one odvratne sujete koja te celog života zakucava ...
Da, to je kad dvoje imaju jedan puls.
Jednu percepciju stvarnosti, jedan strah od buđenja.
I ništa se ne dešava ...
Ćutao sam joj u obrve, nije se bunila ...
Ono što je bilo posle pripada logici propasti.
Neumitnosti jednog procesa koji teče paralelno sa vremenom u tebi.
Ne želim da pričam o tome.
To mora da se plati.
Svaka radost se plaća.
Samo želim da razmisliš sledeći put kad te uhvati žal za sisama ...
lepo oblikovane i uredno počupane obrve znak su poštovanja higijenskih normi.Neki, suprotno ovome, misle da su velike,nesputane i neobrađivane obrve odraz muževnosti.Takve obrve dele se na:
1. "morske pijavice" , dva gusta nezavisna žbuna. Ovaj tip zastupao je Momir Bulatović.
2. "Momčilo Krajišnik" ili "monoobrve" su obrve koje se spajaju u ravnu, neprekidnu crtu iznad očiju, koju moze da zaustavi samo kraj čela.
3. "Levi's" obrve su guste,takođe neprekinute obrve koje se na čelu prostiru u obliku šava sa zadnjeg džepa Levi's farmerica.
