
Патња остављеног мужјака се углавном своди на чежњу за измаклим сисама и гузовима.
Ја то наравно разумем, нећу овде да глумим лажног моралисту.
Имао сам и ја једном нечије сисе, увече сам се успављивао уз њих, јутрима сам им то компензовао кувањем кафе, писањем слова на папиру или куповином ситних потрепштина.
Такво понашање се обично обије о главу.
Рецимо- идеализујеш те сисе и онда дође тренутак кад ти се оне покажу.
Схватиш да си се социјализовао уз к.
Све се сруши, а ти проклињеш себе због незахвалности.
Тако да, у реду је, патим и ја за таквим стварима из прошлости.
Људи смо, волимо да се трљамо, волимо меко под прстима и нормално да недостаје.
Али, постоје и неке специфичне фазе у осећању одсуства.
Сетиш се неких ситних навика, тикова, сетиш се необичног изговарања појединих комбинација слова.
Сетиш се обрва ...
То мене растура.
Ткиво стари, атрофира, губи вредност под туђим прстима, и онда лакше подностиш његово одсуство.
Али обрве, то су ти чувари планета.
Оно о чему си маштао док није постало телесно.
Тако и ја мислим на те дивно груписане длаке.
Гледао сам је у обрве, нисам имао храбрости да понудим свој поглед њеним очима.
Онда сам почео да их уходим.
Углавном у сновима.
Пизда не сме да излаже лице људима.
Причао сам са њима о снегу, или о неким нотама ...
Маштао о промењеном себи.
О бићу које има пут али не и трајање.
Било је лепо, веруј ми.
Лепо је кад се постидиш пред неким.
Пред нечијим обрвама.
Кад знаш да би се распао од једног покрета тих дивних малих становника лица.
И да ништа не би остало од тебе ... Од оне одвратне сујете која те целог живота закуцава ...
Да, то је кад двоје имају један пулс.
Једну перцепцију стварности, један страх од буђења.
И ништа се не дешава ...
Ћутао сам јој у обрве, није се бунила ...
Оно што је било после припада логици пропасти.
Неумитности једног процеса који тече паралелно са временом у теби.
Не желим да причам о томе.
То мора да се плати.
Свака радост се плаћа.
Само желим да размислиш следећи пут кад те ухвати жал за сисама ...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Pesničko ćoše je na forumu.
Да, али ја нисам ...
nista novo, nista zanimljivo minus ko kuca
e i ja sam ti rokno majnus iako mi se priča sviđa... ovako sa spisateljske tačke gle'išta...
Lepa ti je ta patetika... Baš je lepo biti tužan ponekad, zar ne? Uvučeš se u taj osećaj samoće i odbačenosti, ništa te ne zanima, ništa ne osećaš, osim tuge za samim sobom... I tako, žališ sebe, plačeš u sebi ili van sebe, ako te nije sramota i razmišljaš o tome šta je pošlo naopako. A onda ti sine:
naopako je pošlo to što si zverao u obrve, a nisi je krvnički stezao za sise i šljepao po dupetu!
I kažeš tada sebi:
- Možda sam ovaj put napravio propust, ali sledeća... Sledeća će da dobije duplu dozu!
Ali naviknut na zveranje u obrve, vremenom zaboraviš na obećanje dato sebi i ništa ne uradiš. I tako se vrtiš stalno u krug. Vrtiš se stalno u krug. A ljudima nije jasno što si tužan.
Ћао.
Veoma lepa definicija. Patetika je nesto drugo,ovo svakako nije to.
Sjajno napisano.ne vidim zasto bi neko na ovo dao -.
Od mene jedan veliki +
Takođe, +
Ozeni me! +
:'( обрве, то су ти чувари планета... јеботе, како истинито
Удај ме за себе ...
Мораш да ми доставиш слику обрва, не могу овако.
Е, па, ја ово волим.
Ma odlicne su, veruj mi :)
Твоја понуда онда није била искрена.
Само си хтела да се осетим добро.
И да, сви који читају, да читају уз приложени снимак. :)
Kad si opsednut dupetom i sisama onda je to u redu. Biti opsednut obrvama je fetish
ko bi rekao da covek moze ovako vedjama da se posveti; a zene toliko mrze sve svoje dlake :)
plus
Šušumigasta definicija. Dobio si plus zbog sadržaja, ne zbog forme, koja ne odgovara.
Pod sisom ti obrvu posmatram...
Eh, živote, zašto moje uši čuju samo između 20 i 20 000 Hz
SvidŽa mi se jako!
Lepo je, slazem se sa tobom. "Гледао сам је у обрве, нисам имао храбрости да понудим свој поглед њеним очима", pronasao sam se, ali bas.
Ћао.
Prelepo.
meni su lipe crne lepo oblikovane obrve. :D
Bem ti sunce... :)
Omiljeni plus +
Оно о чему си маштао док није постало телесно.
Ovo treba da se zapamti.
al bi tebi bilo extra... da na sisi rastu obrve
Хаха, коментар изнад победио.
Иначе, одлично ово. Велики плус.
Stavio sam tvoju misao u pratnju.
izdominiro si, momak
Poetično, dopadam. +++