Proslava neka u porodici (slava, rođendan) gostiju puna soba, ti samo što si odgledao strumfove ( tad su i bili normalni crtani , a ne danas N. kornjače bez očiju) , ulaziš u sobu:
- Kum (koji te nije video od krštenja) - Vidi ga mali Nikola, doduše nisi više tako mali, dođi kod kuma da ti kum da za čokoladu
- Otac- Sine ajde uzmi čašicu da nazdraviš sa kumom
Majka donosi sok da sipa
- Otac - Kakav sok pa nije on više mali, sine pivo ili špricer?
- Sin - Tata nešto me stomak boli...
- Otac - Ajde ajde evo ti pivo, ti samo do "etikete" ja ću ostalo , mora sa kumom...
- Sin - A tata pa i juče kad smo bili kod čika Žike i tamo sam morao da nazdravljam
- Majka - Cccc samo ga ti uči
- Otac - Ajde ajde od toga se raste, a ti ženo nemoj da mi sputavaš dete , jok nego će da se ugleda na deda Milutina ( deda po mami, alkohol zadnji put pio kad se ženio) nema on badava krvi mog pokojnog oca Ratka, bog dušu da mu oprosti (krsti se) , kakav je to čovek bio
Majka ređa pečenje i mrmlja sebi u bradu:
- Zato umro od ciroze jetre...

- Kako biste vi opisali vašeg sina, gospođo Vujičić?
- Pa, znate, Nik je takav još od malih nogu, uvek je grabio napred...

"Tuci ih dok su mali, ehh od malih nogu se deca uče, džabe ti posle da biješ matoru konjinu", baba reče.