Ovom sintagmom obicno pocinje svako unapred otpisano obecanje, dato samom(j) sebi i/ili drugima.
Od ponedeljka:
- prestajem da pijem
- prestajem da pusim
- pocinjem da trcim
- pocinjem da ucim...
itdetc
Početak rečenice ( vezane uglavnom za novo poglavlje u životu ) koja se uglavnom nastavlja nekom glupošću koju sigurno nećemo ispuniti navedenog ponedeljka ali je iznova i iznova ponavljamo iako je i taj sledeci put u najavi promašaj kao i prethodni. Kao da nijedan drugi dan nije dovoljno dobar da se nešto počne.
A: Od ponedeljka...
...počinjem da učim.
... prestajem da pušim.
... krećem u teretanu.
B: Pfffff... važi, kako da ne! Da je od srede pa i da ti poverujem.
