Odlazak u partizane

А: Цимери моји најдражи, 'вако стоје ствари. Знате ону малу што сам срео у мензи прије неки дан. Е, хоће да дође на кафу вечерас, па сам мислио...
Б: Чуј њега, мислио... Немаш шта, рођени, да мислиш, прошли пут си хтио да јебеш, је л' тако, тако је. Ајде, нама није било тешко, изађемо ти у сусрет. Нема везе што је јануар, кад јебеш ти к'о да је неко од нас јеб'о. Ко нас тјеро да студирамо електрике... Ми се смрзли ко пичке, да на крају сазнамо да ниси приведену ни изваћарио...
В: Неш јебат'!
А: Дај, што сте пиздурине, само вечерас идите у партизане, нисам јеб'о од матурске ексурзијр, који вам је!!!
Б: Шта смо ти нас двојица, Мирко и Славко?! Не може, иди ишамарај вршњака док нас двојица испикамо овај ПЕС. Пожури само, полувријеме је, играш сљедећу са побједником. Да опереш руке, шчуо? Хехехе.
А: Маму вам јебем, ево вам за двије крмаче зајечарца и сјеменке, само нестаните вечерас... На, проклетиње.
Б: На шта ти ја личим... По литар Његовог Величанства Вињака обојици, па тек онда причамо.
А: Добро, ево, губите се, да вас не видим!
В: Тако реци одма', бићемо на фонтани, па дођи кад одрадиш малу. УДРИ БРАЦО, КИИИДАЈ БРАЦОО!!!
А: Још док узмем вино за ову вечерас, неке леблебије за под зуб, пуко сам ко Грчка. Јефтиније ми било курву да сам платио...