Veoma čest dogadjaj na Ibarskoj magistrali.
Seoba mladih sa završenim fakultetom iz Srbije u neke ekonomsko toplije krajeve.
Odliv mozgova je bio najmasovniji sredinom devedesetih, mada od tada ništa se nije mnogo promenilo, na bolje naravno...i na žalost.
Česta pojava u Zemunu. Posljedica prosipanja pameti.
Na prvi prizvuk zvuči malo morbidno. Ali u pitanju je metafora. Pojava odlaženja naših genija i naučnika u inostrastvo vapeći za boljim životnim standardom i mestom gde će više ceniti njih i njihov rad. Nikome nije bilo žao malog Tesle ili Pupina kada su otišli. Da nisu to učinili, Tesla bi u Gospiću bio inkasant za struju,koju bi neko drugi izmislio, a Pupin upravnik pošte u Kikindi.
Ono što niko u Srbiji ne ceni, ne gaji, konstantno mu podmeće nogu, unazađuje ga i baca u đubre, zemlje sa iole razboritosti smatraju zlata vrednim i posle manje reciklaže i potpune asimilacije uzimaju za sebe i mudro koriste će oduvek biti pamet.
Geografija koja je oduvek bila Srpska Majka Svih Nesreća je posle dugotrajnog perioda ratovanja (koji još nije završen i nikada neće ni biti) genetski moifikovala ljude da cene samo tabadžije, lasice i alapače, sa ponekim primerom mislioca.
Te odlike će se ovde još dugo zadržati kao neophodni faktor uspeha, dok će u Americi neki drugi Srbin kreirati nove viruse, u Britaniji klonirati, u Rusiji graditi, u Japanu stvarati i sve to upotrebiti kad tad kao nesvesna marioneta protiv sopstvenog naroda.
Ja lično nikada nisam prežalila odlazak Nikole Tesle.
Jedan od najvećih gubitaka Srbije. Rodiš se, školuješ ovde, tvoji ulažu pare u tebe. Završiš osnovnu, odeš u srednju. Trudiš se, učiš, pare samo idu, kao i obično škola uzima pare za sve i svašta. Upadneš na budžet, od tad te država finansira. E sad opet učis, rintaš, daješ ispite, i na kraju postaneš stručnjak. Čim završiš fax, ideš dalje, na master ili šta ti je sve potrebno već, i pravac Švajcarska, Nemačka, Austrija, Holandija. Jeste da su možda uslovi bolji, ali to je državi ogroman gubitak, jer sve uložene pare idu nekoj drugoj državi koja dobija "gotovog" stručnjaka, za sitne pare.
Ono što se desi nakon što izbije poplava u mrtvačnici.
Поред термина који означава одлазак младих из земље, може означавати и нешто томе слично. Одлазак твојих ортака, на море, из краја, из школе, остављајући те самог са хрпом дегенерика. Онда тек схватиш каквих све будала има и колико су неки људи глупи. Почињеш да се бринеш за самога себе поред њих и већ разматраш могућности да тражиш нову дружину.
-И, брате, дође мурија почне да нас претреса, оне пичке побегле, нас тројица остали, после нас приводили, као што смо претукли пандура, а ми га само мало окрзнули..
-Ма бре, ја нисам могао да дођем, пребили ми они Гробари ногу после утакмице, нисам знао где се налазим...
-Значи сморио си се гајби?
-Ма јок, дошле неке клинке, мало се шевали ово-оно, ја им показао "великог медведа"...
-(после пар тренутака ти се убацујеш) Ау, сине, који одлив мозгова...
-А? Нисам те чуо?
-Рекох одлив мозгова...
-Не разумем те баш најбоље...
-Верујем. Одох ја, видимо...у ствари не видимо се...
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.