Овај сетни закључак пун немоћи првобитно се пробио захваљујући Екрему и његовим хитовима, као прост ЈоТубашки коментар који је освојио срца свих оних којима није прво пало на памет да испод тога напишу "Србија до Токија", "Најбољи је/цар/краљ" или неку трећу умотворину.

Данас се користи приликом мање-више шаљивог давања на значају разноразним идиотлуцима који се са ових простора или дијаспоре медијски пласирају у саму дијаспору и бели свет уопште, а чија глупост може бити, у недостатку других разлога за прцање у мозак, ничим изазвана препрека на путу Србије ка европским интеграцијама. И горе.

Констатација која се користи када српска глупост достигне максимум, па не остане ништа друго, осим да се прибегне аутодеструкцији.