Arhaična titula iz vremena Prvog svetskog rata. Ordonans je neka vrsta ličnog sluge nadređenog u vojsci. Nije isto što i posilni. Razlika je u tome što ordonans ima određena armijska znanja i nosi neku od manjih činova u vojsci, dok posilni može biti najobičniji redov, negde čak i seljak.
Što je kalfa kod majstora, to je ordonanas kod majora i nižih u službi. On prenosi važne poruke, piše zapisnik, štiti nadređenog, razvrstava nove trupe, vrši raspored stražarenja u vojnoj jedinici. Brine se o redovnom ustajanju vojske, broji preostalu municiju, zastavi, javlja se na telefone i odgovara na telegrame. Moraju da trpe kišu metaka i svog gospodara, a bes iskaljuju na posilnog.
U slučaju da major padne u boju, ordonans mora svojim telom braniti i spašavati telo svog majora i načiniti mu dostojnu sahranu. Ako pak, major doživi unapređenje, ordonans mu ostaje u pratnji i obično on postane viši čin, ali primarno ostaje ordonans. U najboljem slučaju, može postati ađutant, sluga najviših u vojsci, generala i vojvoda.
Težak je život ordonansa. Nisu previše dole za posilnog, niti previše gore za narednika, uvek negde u sredini, u senci onih visokih...
