Česta ispratilica željenih i neželjenih gostijy u našem narodu, obično prethodi monologu Id' u pičku materinu, na glavu si mi se popeo, tri sata mi sediš u kući i sl.
- I tako ja dođoh kod vas, pokupio seno, ni istušir'o se nisam, odma' kren'o u grad.
- Oseti se.
- Molim?
- Mislim znam kako vam je.
- Pa eto jebiga, šta da ti pričam, najgore mi bi, kad upadoh u neko blato malopre, a vi govorite da se ne izuvam, ja mislim čudna sveta, al' možda je to tako ovde u gradu.
- (Škrguće zubima) Ma nema veze, oprala sam juče tepihe, i sutra ću, kad sam konj.
- Molim?
- Ma nije meni teško.
- Nego, odoh ti ja, dosta sam bio.
- Pa niste, samo 4 sata i 48 minuta, neka vas još malo.
- Odoh, moram pritvoriti ovce, ako krenem sad, doćiću za 4 sata.
- E pa dođite nam opet, (jebem ti mater, dabogda noge slomio.) Srećan put.
Ono jes' tako +