Oprez, strah, paranoja - to je prirodno stanje uma. Odbrambene reakcije na stanja koja mogu uslediti, ono na šta smo evolutivno uslovljeni.
Međutim, panika nastupa kada strah onemogući bilo kakve racionalne reakcije, a one instinktivne su sasvim pogrešne, jer su instinktom predviđene za neku drugu situaciju. Rezultat je paraliza ili neka nekontrolisana reakcija koja sve može da pogorša. Samo u tom smislu važi ono što je Frenk Herbert rekao u svom najpoznatijem delu Dina - STRAH JE UBICA UMA.
Zec osvetljen farovima se ukoči i biva zgažen, masa na mostu koji počinje da se ljulja, zavisnička kriza (primer sa daljinskim tako treba shvatiti), strah od raskida koji nepogrešivo vodi raskidu - jer učinili smo neku glupost...
pa lepo... baš mi je drago da čitaš takvu literaturu. inače, kopkala me je ta dilema. sa jedne strane strah kao oprez je uslov opstanka, sa druge strah ubija um. mislim da sam našao neko rešenje...
Bravo Duše, ima puno ranjenih umova-koji su preživeli paniku, ali im je ostao strah kao verni pratilac, na žalost...+
strah je najnegativniji uticaj na svest,potsvest i telo ,a od samog straha je gori samo strah od straha :)
"...A kad iscezne, upravicu svoje unutrasnje oko da vidim njegovu putanju. Kada strah prodje nece biti nicega. Jedino cu ja ostati." :) +