Pasja radost

Glavna stavka u ishrani svakog ribolovca i studenta. Najbedniji izgovor za posebnu/salamu/šunku ikada izmišljen.
Sastoji se od:
-80% vode iz Užičkog vodovoda
-20% najjeftinije fabričke arome mesa
Samo postojanje pravog mesa u pasjoj radosti je najverovatnije fabrički propust, tako da ukoliko ugledate nešto malo i belo u pasjoj radosti, uboli ste premiju i izvukli jedno od ponuđenog:
-jareći jezik koji je propustio priliku da postane kavurma
-ćureće oko staro koliko i Mojsijevi opanci
-svinjski papak, ne očišćen od blata
Pasja radost se može kupiti u svim slabo snabdevenim mesarama, bez fiskalnog računa jer je zabranjena od strane svake ovosvetske zdravstvene inspekcije. Cena se kreće od astronomskih (s obzirom na kvalitet) pedeset dinara po kilogramu, do "nosi ovo za džabe". Kupovinom dva kila dobijate još tri gratis. Ribari je najčešće jedu sa celom veknom 'leba, jer niko ne ide na pecanje da bi se najeo ribe, već da bi se nakrao kukuruza, duvana, ribe iz ribnjaka i naždrao rakije krečovače (u Vojvodini poznatije kao krečulja). Pola kila pasje radosti sa celim hlebom (čitaj: sam 'leb) je u stanju da vas drži na nogama ceo dan ili barem dok iz ribnjaka lokalnog kafandžije ne izađe pastrmka, a Vi je sportski nabodete vilama.

Ko je nedelju dana živeo na pasjoj radosti i zidarskoj kobasici pakao će mu biti luksuz.